Новогодишње весело вече

Објављено понедељак, 30 јануар 2023

У оквиру пројектне наставе ученици, чланови музичке секције и Ђачког парламента ОШ ,,Јован Цвијић“, припремили су концерт под називом „Новогодишње весело вече“. Ученици су дали назив свом бенду ,,Црвене рукавице“. Репертоар су одабрали ученици уз помоћ наставнице музичке културе Јелене Ђорђевић, која руководи овим пројектом и свира клавијатуре у бенду. Циљ пројекта је смањивање насиља у школама, па је и крилатица: ,,У музици је спас, послушајте глас: Стоп насиљу! Живела музика!"

Подршку овом пројекту пружило је и певачко друштво колектива ОШ „Јован Цвијић“ које поручује ученицима : ,,Позитивне мисли нека вас прате, наставници су ту све да схвате!"

Интервју са Јасминком Петровић

Објављено понедељак, 30 јануар 2023

Јасминка Петровић, позната списатељица за младе, посетила је костолачку децу 15. новембра 2022. године у Градској библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, Огранак у Костолцу.  Упознала нас је са својим радом, испричала нам неке анегдоте из богатог стваралаштва. Публика јој је постављала питања на које је она срдачно одговарала.

Војин Милошевић и Јања Копун, чланови Новинарске секције наше школе, интервјуисали су гошћу библиотеке.

Војин: Шта Вас доводи у библиотеку у нашем граду?
Јасминка: Ја сам већ гостовала у библиотеци у Костолцу, једном уживо и једном онлајн, и оба пута сам се дивно провела. Када ме је Рената позвала, са великом радошћу сам се одазвала, јер је овде присна атмосфера, пријатна и опуштена. Библиотека је дивно уређена. Публика је увек заинтересована. Деца читају, тј. негује се култура читања и то је једно идеално место да један писац за децу овде гостује.

Јања: Да ли сте од малена осећали страст према писању и књижевности, или се она временом јавила?
Јасминка: Ја сам одувек волела да читам и пишем, али никада нисам могла да претпоставим да ћу бити писац за децу. Ја сам у почетку мислила да ћу бити учитељица, па сам у старијим разредима волела да глумим, па сам мислила да ћу бити глумица. Затим сам уписала шпански језик и књижевност, али сам данас некако све то спојила јер дружење са децом, када читам књиге морам мало да глумим, да их подучим. Важне су речи, тј. на који их начин сложим. На крају, постала сам писац за децу иако, искрено, то нисам очекивала. То је било велико изненађење.

Војин: Познато је да сте студирали шпански језик. Шта Вас је одвело са тог пута да одлучите да постанете писац за децу?
Јасминка: Прва моја књига је „Гига прави море“ и када је та књига била објављена, онда су почели да ме зову да гостујем у вртићима и школама и мени се то заиста допало. Допали су ми се разговори са децом, њихова питања, њихови коментари и некако сам све више била заинтересована баш да пишем за децу. Моји први текстови су били за одрасле, никада их нисам објавила и питање је да ли ћу их објавити. Ја уживам да пишем за децу, зато што се ја радујем и мени то доноси велику радост.

Јања: Добитница сте великог броја награда. Која Вам је од њих најближа срцу и на коју сте посебно поносни?
Јасминка: Оно што је последње је оно што је некако и важно. За књигу „100 лица столица“ добила сам награду „Невен“. То је велико признање за дечије писце. Додељује се, такође, и илустраторима и књигама које покривају популарну науку. Оно што је мени посебно занимљиво јесте оно како изгледа та награда: То је прави пресовани цвет невен, који је у великој кожној фасцикли и награда није исписана компјутерски,  већ калиграфијом, тако да је цела награда визуелно много лепа, осмислио је Петричић. Многи важни писци за децу, моји савременици, који су мени узори,  добитници су те награде. Први добитници су били Бранко Ћопић и Душко Радовић.

Војин: Неке од Ваших књига су уврштене у школску лектиру. Како се осећате поводом тога?
Јасминка: Драго ми је и радносна сам, да ће деца моћи читати савремене писце. Осим мене, ту су и неке моје колеге: Дејан Алексић, Урош Петровић, Бранко Стевановић... Мислим да је важно да деца читају савремене писце, али је исто тако важно да читају и класике. У једном периоду је било више класика, него савремених књига. Рекла бих да се променио однос према читању када су уведени савремени писци јер је деци то ближе и да ће онда радије кренути да читају класике.

Јања: Због чега Ви више од свега цените рад са децом и младима?
Јасминка: Полазим од тога да су деца искрена, непоткукпљива, да оно што мисле то и кажу, да се не претварају. То се добија с годинама, али се ја надам да ће ове садашње генерације остати доследне неким дивним мерилима вредности и да ће та мерила вредности неговати и кад одрасту. Мислим да је важно да буду своји и да говоре оно што мисле и што осећају.

Војин: Ваш мото је Од читања се расте. Да ли се заиста од читања ,,расте“?
Јасминка: То је мој мото, као и назив једне од мојих књига. Волим када разговарам са децом да их питам: „Да ли ви стварно мислите да се од читања расте?“ Затим деца, поготово ови млађи, размишљају и кажу: „И расте се у ствари, али ми кроз књиге увек нешто ново сазнамо, нешто научимо.“ Ево и данас је у Костолцу било питање: ,,Зашто је важно читати књиге?“ Да се развија машта, да се шири фонд речи и, оно што је најважније,  деца која читају имају веће самопоуздање и спремнија су да кажу оно што мисле. Видели смо да је један дечак данас рекао да нема друштвене мреже. Потребна је велика храброст да кажеш да си другачији од свих других. Због тога ми је драго да дођем у Костолац јер су деца храбра и не боје се да кажу да су другачија од других.

После интервјуа, Јасминка је додала да јој се свидео интервју и да јој је било драго што су јој деца постављала питања, јер њихова питања увек имају неки “зврк“.

Војин Милошевић и Јања Копун, члановин Новинарске секције

Основне школе ,,Јован Цвијић“ у Костолцу

 

ОД „ГЛАСА ПИОНИРА“ ДО „ЂАЧКОГ ПЕРА“

Објављено уторак, 11 новембар 2014

Новинарска секција ОШ „Јован Цвијић“ из Костолца има дугу традицију у праћењу и објављивању догађаја из школског живота.
Још давне 1970. г. покренут је први школски лист у нашој школи. Школа се тада звала ОШ „ Моша Пијаде“, а лист „ Глас пионира“. Ово име било је у складу са именом старијег брата „ Гласа произвођача“ под чијим окриљем је излазио.Времена су се мењала, материјалне прилике постајале теже, објављивање часописа бивало повремено док се није потпуно угасио.
Обновљен је тек 1995. г. али под новим називом „ Ђачко перо“. Пошто је први број „ Ђачког пера“ изашао у јануару, тематски је лист био посвећен првом српском просветитељу св. Сави. Поред вести из школског живота у некадашњим рубрикама сте могли да наиђете и на једноставне рецепте за припрему омиљених дечјих посластица, укрштенице, занимљиве задатке из математике...
Генерације „ новинара“ у нашој школи су се смењивале, а рубрике се проширивале и мењале. Сада су ту спортске вести, графити, прикази књига, интервјуи...
Нешто је ипак остало исто по чему се овај школски лист препознаје. То је вредно бележење свих школских догађаја кроз рубрику „ Школски календар“.

 

Школски часопис "Ђачко перо" за септембар и октобар школске 2014/2015.године. 
Нови број школског часописа "Ђачко перо" за новембар и децембар школске 2014/2015.године. 

Статистика

Посетиоци
9
Чланци
1330
Број прегледа чланака
459369