Светски Дан заштите озонског омотача био је 17. септембра. Поводом тога Екопокрет Костолац и наша школа организовали су литерарни и ликовни конкурс на теме: „Поглед у небо“ и “ Небо над градом“.

На ликовном конкурсу учествовали су сви ученици од 1. до 8. разреда. Најбоље радове одабрали су наставници ликовне културе, а награде им је уручио г. Милосав Андрејић, председник Екопокрета Костолац.

Победници у категорији од 1. до 4. разреда : 1. место – Ања Реџовић 3/3;  2. место – Итана Крстаноска 3/2 и 3. место -  Тара Јовановић 3/2.

Победници ликовног конкурса од 5. до 8. разреда : 1. место – Милена Сузић 8/2; 2. место – Ксенија Петровић 8/3 и 3. место – Валентина Шарац 8/4.

На литрарном конкурсу учествовали су ученици од 5. до 8. разреда подељени у две категорије. Радове су прегледали и одабрали наставници српског језика, а поклон књиге уручио им је г. Милосав Андрејић на завршној манифестацији Екопокрета у Дому културе.

Победници у категорији 5. и 6. разреда : 1. место – Борис Величковић 5/5; 2. место – Филип Радојевић 5/5 и 3. место – Марија Филиповић 6/5.

Победници литерарног конкурса у категорији 7. и 8. разреда : 1. место -  Милица Илић 8/1; 2. место – Јелена Благојевић 8/1 и 3. место – Анђела Алексић 7/3.

Летња научна школа ( ЛНШ) у Петници почела је 9. септембра и трајала до 22. септембра. Месец дана пре почетка Летње школе послао сам пријаву  Истраживачкој станици и попунио разноразне формуларе. Примљен сам захваљујући добрим резултатима са такмичења и свестраношћу у бројним школским и ваншколским активностима.

Петница је једна велика истраживачка станица у околини Ваљева. Састоји се од пет великих зграда. У првим двема су спаваонице. У трећој згради налази се чак осам лабораторија: две за хемију, две за физику, две за биологију, једна за археологију и једна помоћна за све предмете. У четвртој згради била је смештена менза у којој смо проводили најлепши, али најмањи део дана. У петој згради налазила се библиотека. У њој смо могли да нађемо књигу о било чему и на било ком језику : француском, енглеском, руском, српском…

Истраживачка станица у Петници организовала је предавања из 14 предмета: математике, археологије, геологије, астрономије, историје, лингвистике, физике, биологије, хемије, биомедицине, антропологије, рачунарства, електронике и психологије. Ја сам се пријавио за биологију.

Првог дана Летње школе било је најтеже. Чим смо стигли, угурали смо се у собе и отишли на сатанак. Објаснили су нам шта је Петница, шта ћемо радити наредних 14 дана и да за сат времена кренемо у обилазак околине и пећине. Били смо уморни, али смо упорно сатима и сатима пешачили док неки паметан дечко није рекао да више не може да хода и да умире од глади. Толико смо били уморни да смо се срушили у кревете и одмах заспали.

Наредна четири дана провели смо слушајући предавања из геологије и астрономије. Било нам је занимљиво иако смо остајали и до четири ујутру да бисмо гледали кроз телескоп.

После прве недеље у Петници већ смо упознали околину, друштво, предаваче и све нам је постајало занимљивије. Увече смо се дружили до касно иако смо били уморни и ујутру устајали рано. Седмог дана умор нас је стигао, па се нико није пробудио на време. На уобичајени јутарњи састанак нико није отишао. Зарадили смо по пет казнених  поена. Казнени поени су били врста домаћих задатака који су се добијали уколико се прекрши неко правило. Теме тих домаћих задатака биле су разноврсне, од испитавања ензима до гумице за брисање. Тог јутра сам добио следеће задатке: пероксидозу, днк, кости, белог патуљка и математичко клатно. И тако ми је слободно време у наредна три дана прошло „брзо и занимљиво“ док сам писао домаће задатке. Камо среће да су то били једини које сам имао! До краја семинара добио сам 14 домаћих задатака!

Најзанимљивије нам је било деветог дана. Тада смо добили теме за семинарске радове. Ја сам изабрао биологију и добио једну веома занимљиву тему – Chilopode  ( стоноге). За писање радова имали смо само четири дана. Та четири дана су била потпуни хаос. Сви компјутери су били заузети, а у библиотеци није било места ни да се прође. Морао сам да се снађем, у ствари да сам нађем chilopodu и да је опишем. Али није било лако наћи баш одређену врсту стоноге док време пролази и већ те хвата паника. Имао сам среће и после два дана пронашао “ своју “ стоногу, однео је у лабораторију, испитао њену грађу, станиште и исхрану.. Радови су се полако завршавали и компјутери су се ослобађали. Упоредио сам своје белешке са подацима на интернету и све се поклопило. Био сам задовољан. За презентацију смо имали само три минута. После тога комисија је постављала питања. Све се завршило. Комисија је похвалила радове и почела је журка. После шест сати лудовања отишли смо у собе да се спакујемо и поздравимо.

Све у свему било је феноменално. Ментори су били супер предавачи иако су имали само по осамнаест година. Друштво је било заиста cool.Следеће године ћу се пријавити за семинар из биомедицине.

 Матија Радојевић 8/1

   Захваљујући изванредним резултатима на републичким такмичењима, ученици наше школе Анђела Швиковић 8/5, Дијана Минић 8/2 и Матија Радојевић 8/1 били су позвани на 5. Еко-        -камп „Тара  2012″ који је организовао Покрет горана Србије. Покрет горана Србије постоји већ 52 године и има задатак да обнавља изгореле шуме, да сади и негује дрвеће и биљке. Интересантно је да је њихова прва акција изведена у Пожаревцу на Чачалици.

Еко-камп Тара обухватио је ове године 54 учесника који су били смештени у хотелу “ Језеро“ поред Перућачког језера. Програм рада у кампу био је разноврстан и занимљив, а почињао је одмах после доручка. Првог дана обишли смо расадник у Бајиној Башти где смо научили разлику између јеле, бора и панчићеве оморике. Другог дана обишли смо расадник на Тари и упознали се са лековитим биљкама: подбелом, купином, жалфијом, хајдучком травом, враниловом травом и наном.

Поред учења о биљкама обилазили смо и друге знаменитости на Тари. У Дрвенграду смо одгледали филм о заштити животне средине, а путујући Шарганском осмицом уживали у пејзажима и у причама о овом крају. Једна легенда каже да је један модеран принц запросио своју љубав на једном камену који се зове Луди камен и да је тако несвесно ушао у историју.

Претпоследњег дана боравка на Тари петнаест учесника кампа гостовало је у радио-емисији “ Корак ка науци. Међу њима били смо и нас троје. Причали смо о Тари, о утисцима , али и о ономе што смо овде научили. Тада смо смо се возили и бродићем по Перућачком језеру и обишли хидроелектрану.

Утисци су феноменални. Имали смо сјајно друштво из целе Србије и сјајне предаваче. Програм  је био занимљив, а хотел стандардан. Надамо се да ће следеће године на Копаонику бити још боље.

Боравак на Тари ученицима наше школе омогућило је Привредно друштво „ТЕ-КО  Костолац“. Захваљујемо се у наше лично име и у име школе.