Љубав је простор
у којем не мора ништа да се каже.
Два даха
која се препознају и када ућуте.
Није ни светло ни тама,
већ сенка у којој све има смисла.
Она не долази,
само се одједном затекнемо у њој.
Љубав улепшава свет,
и мења поглед,
па видиш исто,
а другачије.
Она стоји између корена,
међу мислима,
на ивици сваке одлуке.
И можда је то све,
не мир,
него присуство,
које остане када све друго прође.
После кише која дође,
ту је и дуга
која је увек замени.
Јана Петковић 8/4
(Похвала на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе)
Погодака: 7