КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ, СЛОБОДАН БУБЊЕВИЋ,

ПИСАЦ И ФИЗИЧАР

На књижевној вечери, одржаној у Библиотеци у Костолцу, 19.3.2024. године, Слободан
Бубњевић, наш познати писац и физичар, представио је своју нову књигу „Алхемија

бомбе“ (издавачка кућа „Лагуна“ Београд).

Присуствовало је око 20 ученика наше школе виших разреда, а пратила их је

наставница српског језика и књижевности Соња Цолић.

Слободан Бубњевић је научни новинар и писац. Рођен 1978. у Ријеци у Хрватској,
завршио је Математичку гимназију у Београду и дипломирао експерименталну физику
на Физичком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као стручни саветник за
комуникације у Институту за физику у Београду. Пре тога је радио у Центру за
промоцију науке, а још пре тога у београдском недељнику Време. Популарне чланке
повремено пише за америчке часописе као што је Physics Today, али сарађује и у
бројним домаћим медијима, као што су РТС, Политика, Време, National Geographic
Србија, Клима 101 и Одисеја. Уређује портал „Наука кроз приче“. Објавио је две збирке
прича: "Пертурбације и друге невоље"; и "Страх од промаје";. Члан је Српског
књижевног друштва и добитник награде Фонда „Борислав Пекић“ за роман "Седми

народ". Живи у Панчеву.

Ова књига приказује драматичну историју нуклеарне ере кроз двадесет таквих
страшних топонима, разноликих локација на планети где је коришћење енергије атома

оставило трајне ожиљке и прерасло у симболе савременог доба.

Писана раскошним стилом, уз обиље занимљивих прича, анегдота и неочекиваних
увида о свету око нас, "Алхемија бомбе" је путовање узбудљивије од многих романа,
током ког се смењују згодне научнопопуларне лекције са шпијунским и акционим

заплетима.

Уводећи читаоца у научну историју кроз споредни, радиоактивни улаз, писац и
физичар Слободан Бубњевић приказује како бомбе господаре животом сваког од нас и
како треба разумети свет који је научно знање неповратно променило.
Ученици су се на занимљив начин упознали са историјом нуклеарне ере и коришћењем
енергије атома, које је прерасло у симболе савременог доба. На изванредан начин
спојено је неспојиво: књижевност као уметност и физика као наука.