ЛЕТОПИС 2023/2024

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА УПИС У БОРАВАК

 ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА УПИС У БОРАВАК

УЧЕНИКА  ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЈОВАН ЦВИЈИЋ“ КОСТОЛАЦ

ЗА ШК. 2024/25. ГОД.

 1.ОШ „Јован Цвијић“ Костолац (даље:Школа), обавештава заинтересоване родитеље путем школског сајта о отвореном конкурсу за пријем захтева за упис ученика 1. и 2. разреда у Продужени боравак школе.

2.Родитељи подносе захтеве за упис у боравак са пратећом документацијом коју  поседују:

-доказ о запослењу родитеља

-доказ о старатељству родитеља ( за разведене и/или самохране родитеље)

-доказ о здравственом стању родитеља (ако постоји неки здравствени проблем)

3. Трочлана комисија формирана Решењем директора, разматра приспеле молбе према редоследу подношења захтева.

4.Конкурс је отворен од 28.8.2024. год. до попуне места у боравку.

5.Предвиђено је 15 места за ученике првог и 15 места за ученике другог разреда. Ученици другог разреда, корисници боравка из претходне школске године поново конкуришу за упис у продужени боравак, али предност ће имати ученици који су редовно користили услуге продуженог боравка у претходној години и они који су редовно измиривали уговорне обавезе у вези са плаћањем услуге боравка. Ови ученици имају предност и у односу на ново пријављене ученике другог разреда.

6.Постојеће одељење продуженог боравка се попуњава до дозвољеног броја ученика, према редоследу поднетих пријава и потписаних уговора.

7. 7. До добијања сагласности надлежног Министарства, формира се листа чекања, према редоследу пристиглих пријава са пратећом документацијом.

У Костолцу,                                                                           Директорка школе,

15.8.2024.                                                                             с.р. Сунчица Марковић

                                                                                           Председница школског одбора,

                                                                                              с.р. Јована Јуришић

ИЗУЗЕТАН УСПЕХ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ

Члан литерарне секције  Ленка Огњановић 6/4 постигла је изузетан успех на
републичком нивоу. Учествовала је на републичком литерарном конкурсу Скрпске
књижевне задруге „Бескрајно плаво коло“ на тему „Слобода“. Овом приликом њен рад
је похваљен у категорији основних школа.

СЛОБОДА

Кроз поља зелена слобода ме води,
играјмо се, смејмо се, нека срце слободно буде!
Без брига, без страха, нека радост нас води,
у свету пуном могућности, где машта се буди.
На бициклу јурим, ветар ми шапуће,
слобода је попут крила која ме подижу високо у небо.
Учим и растем, истражујем свет око себе,
слобода је снага која ме чини срећном сваког дана.
Неке авантуре буду као наша свакодневица,
слобода је као чаробна моћ која нас обасјава.
Уз пријатеље, смех и радост су нам пут до слободе;
јер у срцу носимо снагу да остваримо све што сањамо.

ЛЕНКА ОГЊАНОВИЋ
ОШ „Јован Цвијић“ Костолац

ПРОЈЕКАТ „МОЈА СРБИЈА“

У оквиру пројекта „Моја Србија“,  Психолошки центар је расписао литерарни
конкурс за ученике 7. и 8. разреда основних школа Браничевског округа на тему „Где
је ћирилица, ту су наши корени“. Ученици наше школе су узели учешће на овом
конкурсу и показали изврсне резултате.
У категорији Поетско стваралаштво најбољи су били:
Марио Пућо 8/5 – прво место
Лана Маљићи 8/5 – друго место
Магдалена Шкрињар 7/5 – треће место

У категорији Прозно стваралаштво најбоље радове написале су:
Нина Тодоровић 8/5 – прво место
Исидора Стојановић 8/2 – треће место

Носиоци специјалних признања
Награда „Полетарац“ за неговање поетског патриотског духа припала је Павлу
Стојчићу 8/5 и Душану Станојевићу 6/4;
Награда „Прозно перце“ за неговање прозног патриотског духа припала је Хани Велић
7/5 и Милици Стефановић 7/5;
Награду за Најлепшу прозну патриотску мисао добила је Дуња Живановић 7/4.
За све победнике литерарног конкурса и носиоце специјалних признања обезбеђене су
повеље, књиге и учешће у радионицама и екскурзијама које ће се организовати у
периоду од 3. до 6. августа. Награде ће бити уручене на Трећем фестивалу патриотског
стваралаштва деце и младих у Цркви Светог Максима Исповедника у Костолцу
4.8.2024. године.

ГДЕ ЈЕ ЋИРИЛИЦА, ТУ СУ НАШИ КОРЕНИ

Ћирилице, ти си писмо наше,
историју тобом исписаше.
Слава нашем Караџићу Вуку,
што писање не представља муку.
Сваком гласу свој знак он је дао,
писање нам свима олакшао;
савршенство нашега језика,
то је српски понос наш и дика.
Такво писмо једино у свету,
лагано је и малом детету;
да научи да чита и пише,
да писмених буде нам све више.
Да читање задовољство буде,
да писање не збуњује људе.
Ћирилица све то нам је дала,
зато теби, Вуче, много хвала!
Ћирилице, ти најлепше писмо,
можда тебе ми достојни нисмо.
Не чувамо ми добро баш тебе,
а тако заборављамо себе.
Ћирилицом пишите што више,
да све српско писмо не избрише;
за сва поколења да се памти,
нек у срцу нашем она пламти!

МАРИО ПУЋО 8/5 ( прво место у категорији поетског
стваралаштва) 

ГДЕ ЈЕ ЋИРИЛИЦА, ТУ СУ НАШИ КОРЕНИ

Она је само наша,
свако треба тако да се понаша.
Морамо је бранити,
и не смемо је сакрити.
Ћирилица је наше писмо,
где је она, ту и ми смо.
Она је наш знак,
мора је знати сваки ђак.
Где је ћирилица, ту су наши

корени.

Где је ћирилица, ту су загрљаји

гвоздени.

Где је ћирилица, ту су моји рођени,
то ништа не може да промени.
Чувај ћирилицу као своје очи,
без ње нигде не крочи.
Она је нешто твоје,
не дај да те од ње раздвоје!

ЛАНА МАЉИЋИ 8/5 ( друго место у категорији поетског
стваралаштва )

Где је ћирилица, ту су наши корени

Ћирилица, беше прво српско писмо,
Можда прилике да захвалимо Ћирилу и Методију,

Имали нисмо.
Али да им се одужимо
Још увек није касно.

Ћирилице прво слово је а,
Као бебе научили смо га изговорити,
А као ђаци прваци
Знали смо га и записати.

Где је ћирилица,
Ту наши корени јачају,
Попут нашег знања,
У дрво,
Снажно и постојано,
Се развијају.

Ћирилицу треба користити
Увек и свуда је писати,
Јер је јединствена и уникатна
И понос је нашег српског рода.

Захвални смо нашем писму,
Као што и треба бити,
Јер где је ћирилица,
Ту су наши корени.

Магдалена Шкрињар 7/5 ( треће место у категорији поетског стваралаштва )

Где је ћирилица, ту су наши корени

Сваке друге недеље у свету нестане један језик. Један народ га изгуби. Или изгубе сами
себе?
Мудрост Стефана Немање коју је Свети Сава записао гласи:“Не узимајте туђу реч у
своја уста.Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио“. Писмо и
језик једног народа су његов културни идентитет и аутентичност. То треба неговати,
чувати, преносити потомству. Језик се чува тако што се користи. Сам по себи је јак и
чврст, свевременски. Одолева ратовима, надвладава владаре, имена држава се мењају на
тлу на ком се он користи. И трајаће онолико колико се ми будемо односили заштитнички
према њему. Срби су прави пример за то. Записима је проткана историја једног народа.
Без писаних споменика не бисмо знали од кога потичемо, одакле су наши корени. А шта је
корен? Део биљке без ког она не би живела и опстала. Помоћу њега се храни и остаје
причвршћена за тло. Баш тако. Ту где је ћирилица, ту су наши корени. Писмо говори о
народу који га користи. Наша ћирилица је јединствена по много чему. Једноставност је то
што је издваја.“Пиши као што говориш, читај као што је написано“ је њена дефиниција.
Многи светски лингвисти ћирилицу сматрају савршеним писмом. Заслуга је Вука
Караџића и других реформатора што смо богат народ. Богат умотворинама и језичком
културом, богат својственошћу и доследан правим вредностима.
Матерњи. Једна реч која пуно тога говори. Од кога потичемо, ко ће нас чувати? Кога ми
треба да поштујемо? Речима најлепших песама ће нам исказивати своје емоције. Словима
ће написати наше име. Језик и писмо су нас дочекали на овај свет. Они ће нас и
надживети. Где год да одемо, то је оно што носимо са собом. Наше је обележје.
Пред новим смо изазовом да докажемо своје постојање и останемо усидрени у луци
својих корена. Ћирилица може бити свргнута са трона уколико ми млади подлегнемо
епидемији вештачке интелигенције. У овој дигиталној ери намеће се потреба латиничног
писма и енглеског, као и других језика, што може угрозити позицију нашег изворног.
Статус српског језика могу осигурати и образовни систем, медији и целокупно друштво.
Јер будућност нас самих зависи од опстанка нашег језика и ћирилице.
Многобројни су датуми који обележавају разне верски важне моменте, спомен на борбе,
револуције, симболично представљају групе људи заједничких мотива или патњи... Али
би један у календару требало да заокруже сви народи. Да сви знају његово значење и да
им буде водиља у правом смеру. Тог дана, давне 1952. године, у Источном Пакистану, на
протесту, јер им матерњи језик није проглашен за званични, неколико студената положило
је своје животе. Жртва која је поднета у циљу спасавања једног језика указује на његову
вредност.
21. фебруар – Међународни дан матерњег језика.
Нина Тодоровић 8/5 ( прво место у категорији прозно стваралаштво ) 

ГДЕ ЈЕ ЋИРИЛИЦА, ТУ СУ НАШИ КОРЕНИ

Сваки народ, свака земља има свој језик, своје писмо које описује народ и њихову
културу. Ћирилица је српско писмо које се сматра једним од најстаријих писмених
система у Европи, са коренима који потичу чак из 9. века. Њено име потиче од Светог
Ћирила, једног од два брата из Солуна. Вековима се наш народ борио за опстанак
ћирилице, јер је она била више од писма, она је била мост који је повезивао браћу,
народ. Пут до остварења овог писма је био дугачак и напет, али, као и увек, наш народ
се изборио за правду и писмо.
Ћирилица је нешто посебно, она је наша, она је оно што треба поштовати. Њен облик
и слова осликавају богату историју и духовност српског народа. Она спаја генерације и
ојачава осећај заједништва и солидарности међу народом широм Србије. Без обзира на
географску удаљеност, она је ту, део је нас и подстиче нас да се из дана у дан боримо и
не одустајемо, јер нам преци чувају леђа. Ћирилица је као мелодија старих ветрова,
свако слово има свој глас и посебно је на свој начин, а њихови звукови плешу на
страницама пуних тајни. Једна нит времена која повезује тајне непознате људима,
читајући, даје осећај лавиринта, осећај летења небесима, као слободна птица, која је
изнад свих са својим јатом. У чврстим срцима Срба ћирилица је симбол отпорности,
истрајности и љубави према својој култури и језику. Ћирилица је баш као феникс, који
се из пепела диже и обасјава срца. Увек се треба борити за позицију ћирилице, јер ако
она буде нестала, нестајемо и ми, губимо свој сјај и своју наду.
Опстанак ћирилице је као ватра која се непрекидно храни снагом љубави према
традицији и наслеђу. Истрајност лежи у нашој вољи и љубави, чувајући идентитет и
језик које ћемо преносити следећим генерацијама и учинити неуништивим симболом.
Где је ћирилица, ту су наши корени и вера!

ИСИДОРА СТОЈАНОВИЋ 8/2 ( треће место у категорији прозно стваралаштво )

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БИБЛИОТЕЦИ У КОСТОЛЦУ - ГОСТ ПИСАЦ И ПРЕВОДИЛАЦ ГОРАН СКРОБОЊА

У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке "Илија М. Петровић"
Пожаревац, одржано је књижевно вече на коме је представио своју нову књигу "Од
шапата до вриска" (издавачка кућа "Лагуна" Београд), наш познати писац и преводилац,
Горан Скробоња.
Овом приликом уручене су награде награђеним ученицима из Основне школе "Јован
Цвијић" Костолац и Техничке школе са домом ученика "Никола Тесла" Костолац за
прва три места на наградном литерарном конкурсу који је ове године одржан поводом
Светског дана књиге и ауторских права.
Награђени ученици Основне школе:
Треће место – Дуња Димитрић 6/4 (роман „Аги и Ема“ Игор Коларов)

Друго место – Јелена Брадић 7/5 (роман „Мали принц“ Антоан де Сент Егзипери)

Прво место – Лука Милошевић 7/5 (роман „Мали принц“ Антоан де Сент Егзипери)
О писцу:
Рођен 1962. у Београду, Горан Скробоња је по образовању правник, по вокацији
књижевник. Прву приповетку објавио је 1987. године у научнофантастичном часопису
"Сириус" и отад не престаје да пише, преводи и објављује. Досад је објавио збирке
кратке прозе "Од шапата до вриска", "Шилом у чело", "Тихи градови", "Покладе" и
"Клопка и друге приче", као и романе "Накот", "Човек који је убио Теслу", "Сва
Теслина деца", "Када кажеш да сам твој", "Пророчанство Корота" и "Фирентински
дублет: Сфумато", „Фирентински дублет: Кјароскуро“ (заједно са Иваном Нешићем).
Добитник је бројних награда за жанровско стваралаштво, међу којима су најскорије
награде "Станислав Лем" и "Златни змај" за допринос развоју домаће фантастичне
књижевности. Живи и ради у Београду.
Награђени ученици су се на овој књижевној вечери нашла са својим другарима из
одељења, а пратила их је наставница српског језика и књижевности Магдалена
Реџовић.
Таленат наших ученика је свеприсутан, чиме и постају саставни део бројних културних
манифестација које се реализују у Костолцу. Присуством књижевним вечерима и
дружењем са писцима ученици подижу свој ниво књижевног естетског укуса.