Објављено понедељак, 20 мај 2024
ХУМАНОСТ ЈЕ ПОШТОВАЊЕ, САОСЕЋАЊЕ СА ДРУГИМ ЉУДИМА, ПОДРШКА У НЕВОЉИ, ПРАВЕДНОСТ И ЈЕДНАКОСТ.
Племенитост и човекољубље су најлепше и највредније човекове особине. Нема веће лепоте и радости него када се споје хуманост и младост нити већег разлога за понос, него када знамо да међу нама живе овакве личности.
У одељењу 8/1 је изабран Илија Раденковић, за најхуманијег ученика. Другови код Илије препознају прегршт најлепших врлина, а најчешће истичу следеће : радо помаже друговима у учењу, искрено честита победнику на победи и радује се успесима свих другара.
О себи каже :
Зовем се Илија. Идем у ОШ " Јован Цвијић". Одличан сам ученик. Живим у Дрмну. Тренирам Реални Аикидо и носилац сам браон појаса. После основне школе желим да упишем ИТ смер у Пожаревачкој гимназији. Родитељи су ми највећи ослонац и подршка.
Сматрам да је хуманост веома важна јер повезује људе, пружа осећај испуњености и чини свет бољим за све нас.
За најхуманијег ученика у 8/2 је одабран Лазар Стојановић.
Другови сматрају да Лазара краси низ најлепших људских особина, радо се ангажује када је другом потребна помоћ, подржава све своје другаре и искрено се радује њиховим успесима.
Лазар о себи каже :
Зовем се Лазар. Рођен сам 13. априла 2009. године. Када сам кренуо у школу, открио сам своју страст према програмирању. Мој први сан је да постанем програмер, а касније сам се пронашао и у проучавању енглеског језика. Моја страст није остала ограничена на школске учионице. Код куће, моја соба постаје моја лабораторија у којој истражујем најновије технолошке ствари. Мој дух истраживача не познаје границе, верујем да се у свему могу наћи лепота и наука. Са подршком родитеља, наставника и учитеља стремим ка остварењу својих циљева.
Ван школе су моји дани испуњени игром и смехом са најбољим пријатељима.
Хуманост је попут најлепшег цвета у башти живота, који својим мирисом шири топлину и радост међу свима. Као река пуна милости, хуманост тече кроз наша срца, хранећи душе свих који је дотакну. Сваки чин хуманости је као звезда на небу која осветљава пут. Кроз сваки осмех, загрљај и дело доброте, ми градимо мостове који спајају наша срца и тако постајемо бољи људи.
У одељењу 8/ 3 , Емилија Глишић је изабрана за најхуманију личност. Другови код Емилије препознају препознају обиље најлепших људских врлина које описују хуману личност, а најчешће истичу следеће: Емилија води рачуна о другима и радо се ангажује када је некоме потребна помоћ. Чува тајне које су јој поверене и никада их не злоупотреби. Побрине се да се чује свачије мишљење и помаже да се конфликти решавају на миран начин.
Емилија о себи каже:
Зовем се Емилија Глишић. Ученица сам одељења 8/3 , ОШ „Јован Цвијић“ у Костолцу. Одличан сам ђак. Волим да учим и проширујем своја знања. Од предмета које волим издвојила бих физику и математику. Ови предмети ме опуштају јер волим да решавам задатке и математичке проблеме.
Своје слободно време проводим у дружењу са другарицама, вожњи ролера и игрању фолклора. Такође,певам у школском хору и учествујем у драмској секцији.
Циљ ми је да упишем и завршим медицинску школу са одличним успехом како бих једног дана могла да постанем пластични хирург. Иако је пут до мог циља мало дужи и захтева велику посвећеност,одрицање и учење, трудићу се да га остварим. Верујем да ће ме моја упорност и самопоуздање довести до испуњења замишљених жеља.
На моје васпитање велики утицај имали су моји родитељи. Увек су ме усмеравали на то да будем добра и поштена особа. Мислим да су у томе успели и да је то веома битно за данашњу генерацију младих.
Бити хуман за мене не значи само донирати новац. Ми деца, у овим годинама хуманост показујемо на неки други начин. Хвала мојим другарима што су изабрали мене за најхуманију особу у одељењу, и препознали хуманост коју сам показивала на свој начин : често сам сакупљала и доносила своје очуване ствари другарима из школе којима је потребно, давала савете, помагала око школе, слушала их кад год би ми се неко обратио и заједно смо решавали школске проблеме.
Себе сматрам искреном, поштеном и веома друштвеном особом, јер имам велики круг пријатеља. Највишу вредност у животу за мене представља знање и да будем добра особа. Зато ћу се увек трудити да будем одличан ђак и још боља особа, и надам се да ћу у томе успети.
Хуманост је битна јер на тај начин показујемо наша осећања, бригу и одговорност према другима када им је најпотребније. Хуманост се налази у нама и ми је можемо развијати.Волела бих да се што више мојих вршњака укључи у неки хуманитарни рад. У Костолцу бих отворила велики Хуманитарни центар где би људи могли да остављају своје донације, храну, лекове, као и ствари које им нису потребне. Оваквим гестом многима би вратили осмех на лице.
Наставићу да будем хумана и трудићу се да увек будем особа великог срца. А свима нама, нека пословица „ Добро се добрим враћа“, буде мото и подсетник да, када год смо у могућности, учинимо неко добро дело.
За најхуманију личност у одељењу 8 / 4 изабран је Милан Костић. Другови су у Милану препознали многе дивне људске особине, а најчешће истичу следеће: Спреман је да се ангажује када је друговима из одељења потребна помоћ. Одржава обећања која даје друговима. Уме да се искрено захвали кад му је учињено нешто добро и најлакше опрашта онима који су га повредили. Искрено се радује успесима другова и другарица из одељења .
Милан о себи каже:
Зовем се Милан Костић и ученик сам одељења 8/4. Живим у Старом Костолцу, али све више времена проводим у Костолцу због другова из одељења. У школи имам добар успех и примерно владање иако понекад испаднем неспретан у игри са друговима. У будућности желим да наставим школовање у Техничкој школи.
Мој хоби је пецање због чега често одлазим на Млаву. То потврђује да волим природу, али и људе. Због тога сам највероватније ја изабран за најхуманијег ученика мог одељења. Друговима често помажем када ми затраже помоћ или неку услугу. Често сам био у ситуацији да некоме позајмим новац и то сам чинио кад год ми се пружила прилика.
За мене бити хуман значи пружити помоћ у сваком смислу, на пример: помоћ у учењу, помоћ у давању савета, разумавање других. Такође, моја велика жеља је да будем окружен што хуманијим људима, јер би тада свет био лепше место за живот.
У одељењу 8/ 5 за најхуманију личност изабран је Алекса Ђорђевић. Другови из одељења препознају код Алексе многе дивне људске особине које описују хуману личност, а најчешће истичу следеће: Према свима се понаша једнако, са поштовањем. Помаже друговима у учењу и свему другом што им је потребно. Уме да се искрено захвали када му је учињено нешто добро и да се извини када погреши. Искрено
подржава своје другове и другарице из одељења и радује се њиховим успесима. Чини добре ствари за друге и онда када зна да то нико други неће видети.
Алекса о себи каже:
Зовем се Алекса Ђорђевић и ученик сам осмог разреда Основне школе ,, Јован Цвијић“, Костолац. Други ме виде као врло свестрано дете. Не волим да се хвалим својим
успесима. Желим да се похвалим да сам врло захвално и срећно дете. Лепо је добити комплимент за изглед и за успех, али када ти неко каже да имаш леп карактер, осмех,
личност, срце, то је оно право!
Велику захвалност дугујем најпре својим родитељима који су доста утицали да будем овакав какав јесам. Захвалан сам и својим пријатељима, родбини и професорима.
Завршио сам нижу Музичку школу ,,Стеван Мокрањац“ Пожаревац, издвојено одељење у Костолцу. Свирам гитару, певам, сликам и све то са великом слободом. Слободан сам
уметник и волим да ни од чега направим нешто.
Од свог рођења живим са мамом, татом и млађим братом у Костолцу. У нашој кући се одувек знао ред. Уважавала се и ценила хуманост и поштовање. Од малих ногу су ме
родитељи научили да будем пристојан и културан. Поштовање је оно што бих издвојио. Научен сам да поштујем друге, пре свега родитеље и фамилију, мада и друге људе које
свакодневно срећем и упознајем. Моје је да кажем ,,Добар дан“, а њихово да ли ће одговорити или не.
Сматрам да успех, богатство, лепота и изглед ништа не вреде ако човек нема душу, ако нема са киме то да подели. Није богат ко има волова и пушака, већ душе и племенитих дела! Често људи за мене кажу да сам простодушан и наиван. Мислим се ја
после у себи: ,,Е нека вала кажу, баш ми је драго“. Постоје и људи који злоупотребљавају доброту и дарежљивост хуманих људи. Кад им треба помоћ и у мраку те нађу, а кад им не треба ништа ни по дану те не познају. Један српски глумац то и
истиче: ,,Кад год испаднете наивни, неко вас превари, сматрајте да вас је Бог частио. То значи да сте још у души остали чисти, прави људи несавршени, какви смо заправо сви, у
дубини своје душе.“
Имам осећај да су многи људи изгубили племенитост и да се не цени довољно људска доброта и човечност. Нажалост, тако понекад бива и међу младима који нису научени да цене хуманост. Због тога се дешава да повређују једни друге. Ипак, ја сам од оних људи који пружају нову шансу, опростим, заборавим као да тога није ни било и почнем да тражим оправдање за њих.
Пуно сам захвалан нашој вери која нас учи опроштају, тражењу оправдања и врлине у другима. Морам признати да је моја вера доста учествовала у мом сопственом побољшању. Увек тражим оно највредније и најплеменитије у људима и верујем да човек
само срцем добро види.
Бити хуман човек је врло лако да може баш свако. Заправо , сматрам да смо сви створени да мењамо ствари на боље и да усмеравамо једни друге. Сви смо одговорни за своје речи и дела, а наша дела говоре баш о нама самима. Постоји и та ,,магична моћ речи“ која врло утиче на друге људе.
Чаролију и смисао живота не стварају виле, него људи који бодре, разумеју и праштају, који упућују лепе и магичне речи и творе добра дела! У славу хуманости и упркос свему лошем, одлучио сам – бићу добар и поштен човек!
