СЛОВО О ЉУБАВИ

        Љубав је најлепше осећање које човек може да носи у себи. То је нешто што се не може објаснити речима, али свако зна када је осети. Она настаје у срцу без плана и разлога. Љубав једноставно дође, тихо и неприметно, а онда заузме сваки део душе.

      Љубав мења човека. Када волиш, свет видиш другачије, све постаје топлије, искреније и лепше. Љубав ти даје снагу коју ни не знаш да имаш, и нежност која те чини мекшим, искренијим и пажљивијим. Она те учи да ћутиш кад треба, да разумеш, и када не знаш све,  и да осетиш оно што се не говори. Права љубав не мора да буде гласна да би била јака, нити велика да би била искрена. Љубав се препознаје у погледу, у пажњи, али и у неком необјашњивом миру који осећаш када си поред друге особе. Љубав не бира време, место ни околности. Она се не пита да ли је право време, него се једноставно догоди, и после тога више ништа није исто. Љубав уме понекад да боли, да разочара, али чак и тада има смисла, јер, иако боли, љубав нас учи. Учи нас колико можемо да осећамо, колико умемо да праштамо и колико снаге имамо да верујемо. Љубав не нестаје лако, можда се промени, можда утихне, али никад потпуно не престаје. Увек остаје у срцу, у мислима, у успомени, која ће имати своју топлину. Љубав, која је истинита и искрена, увек остаје, без обзира на све.

     Љубав је нешто најчистије и најлепше што постоји. Она је мисао сваког живота, тишина сваке душе и светлост сваког дана. Љубав не може да се каже, довољно је да се осети и тада знаш да све има смисла.

НАЂА ЏАФИЋ 8/4

ОШ „Јован Цвијић“ Костолац

(Треће место на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе у категорији ученика седмог и осмог разреда)