СЛОВО О ЉУБАВИ
Љубав је најлепше осећање које човек може да носи у себи. То је нешто што се не може објаснити речима, али свако зна када је осети. Она настаје у срцу без плана и разлога. Љубав једноставно дође, тихо и неприметно, а онда заузме сваки део душе.
Љубав мења човека. Када волиш, свет видиш другачије, све постаје топлије, искреније и лепше. Љубав ти даје снагу коју ни не знаш да имаш, и нежност која те чини мекшим, искренијим и пажљивијим. Она те учи да ћутиш кад треба, да разумеш, и када не знаш све, и да осетиш оно што се не говори. Права љубав не мора да буде гласна да би била јака, нити велика да би била искрена. Љубав се препознаје у погледу, у пажњи, али и у неком необјашњивом миру који осећаш када си поред друге особе. Љубав не бира време, место ни околности. Она се не пита да ли је право време, него се једноставно догоди, и после тога више ништа није исто. Љубав уме понекад да боли, да разочара, али чак и тада има смисла, јер, иако боли, љубав нас учи. Учи нас колико можемо да осећамо, колико умемо да праштамо и колико снаге имамо да верујемо. Љубав не нестаје лако, можда се промени, можда утихне, али никад потпуно не престаје. Увек остаје у срцу, у мислима, у успомени, која ће имати своју топлину. Љубав, која је истинита и искрена, увек остаје, без обзира на све.
Љубав је нешто најчистије и најлепше што постоји. Она је мисао сваког живота, тишина сваке душе и светлост сваког дана. Љубав не може да се каже, довољно је да се осети и тада знаш да све има смисла.
НАЂА ЏАФИЋ 8/4
ОШ „Јован Цвијић“ Костолац
(Треће место на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе у категорији ученика седмог и осмог разреда)
Слово о љубави
Љубав је простор
у којем не мора ништа да се каже.
Два даха
која се препознају и када ућуте.
Није ни светло ни тама,
већ сенка у којој све има смисла.
Она не долази,
само се одједном затекнемо у њој.
Љубав улепшава свет,
и мења поглед,
па видиш исто,
а другачије.
Она стоји између корена,
међу мислима,
на ивици сваке одлуке.
И можда је то све,
не мир,
него присуство,
које остане када све друго прође.
После кише која дође,
ту је и дуга
која је увек замени.
Јана Петковић 8/4
(Похвала на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе)
СЛОВО О ЉУБАВИ
Љубав није предмет који можемо да дотакнемо руком, нити нешто што можемо да видимо очима. Она нема облик ни боју, али је ипак свуда око нас. Љубав се не може измерити јер је њена величина скривена у срцу, а не у стварима. То је осећај који не можеш да опишеш, али знаш када је осетиш. Она се једноставно осећа у тишини, у погледу, у мислима које не можеш да објасниш.
Љубав нису само речи „волим те“, то је начин на који глеДамо свет, начин на који бринемо једни о другима и начин на који учимо да разумемо. Љубав није увек лака, понекад уме да нас заболи, али и тада нас нечему научи. Показује нам колико нам је стало и колико смо спремни да дамо. Иако многи мисле да је љубав између двоје који се воле, она је заправо много више од тога. Љубав нас мења, чини да постанемо нежнији, стрпљивији и бољи него пто смо били. Учи нас да не мислимо само на себе, већ и на друге. Неко би рекао да је љубав слабост, али ја се не слажем са тим. Треба бити храбар у љубави, мораш научити да опростиш, да саслушаш и да разумеш. Љубав није увек лака, понекад заболи, понекад разочара, али и тада нас нечему научи. Неко каже да се права љубав деси само једном, ја се са тим не слажем. Она се може осећати много пута, само на различите начине. Некад је то љубав према људима, некад према животу, а некад према самом себи. Права љубав не тражи ништа заузврат. Она постоји и кад није узвраћена, и када се не види, и када боли, и кад се преболи. Љубав не мора да се доказује великим стварима. Довољно је да постоји у нама, да нас покреће да будемо бољи. Можда се љубав не може објаснити речима, довољан је један загрљај којим можемо да је осетимо. Права љубав не тражи савршенство, она види наше мане и наше врлине; прихвата нас такве какви смо. Љубав не мора да буде велика и гласна да би била стварна. Понекад је тиха, у једној реченици, у сећању, у бризи и у снази коју нам даје.
Зато верујем да је љубав најважнија лекција коју учимо током живота. Она нас учи да разумемо друге, али и себе. И док свед друго одлази и мења се, љубав остаје.
ДУЊА ЈАНКОВИЋ 8/4
(Похвала на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе)
СЛОВО О ЉУБАВИ
Љубав, то велика је реч.
Она нема само два слога,
три сугласника и два самогласника.
Она има нешто између слова.
Неку реч, неку причу,
неку судбину.
Нешто што не може да се чита.
Нешто што не видиш,
док прво не осетиш.
Љубав, ту велику реч,
нико неће читати исто.
Неком је лепо, а неком ружно.
Неком срећно, а неком тужно.
Неком је мутно, а неком чисто.
Неко види ствари, а неко људе,
А неко не види ништа.
Дубоку рупу која чека
аа, једног дана нешто буде.
Љубав, то је кад знаш,
кад престанеш да гледаш,
а почнеш да осећаш,
док поново, кроз срце, не прогледаш.
Љубав, то је кад чекаш
њен глас да чујеш.
Кад све што ти треба
су њен поглед, њене речи.
Нешто што другде нема
и неће поново бити.
Љубав је моменат,
краћи од секунде.
Ти трепнеш,а оно прошло,
а и даље није ни почело.
Љубав није слика.
Она траје и кад се заврши.
Она живи мимо тебе.
Она се не контролише.
Или живиш са њом,
Или живиш без ње.
А можда и није толико дубоко.
Љубав је љубав.
Ни више, ни мање.
Само љубав,
и то је то.
ДУШАН СТАНОЈЕВИЋ 8/4
ОШ „Јован Цвијић“ Костолац
(Прво место на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе у категорији ученика седмог и осмог разреда)
Слово о љубави
Кажу да се љубав не може описати речима , али свако ко ју је бар једном осетио, зна колико она може да промени све. Љубав није само рећи „волим те“, већ је потребно то и доказати, саслушати када је најтеже или једноставно само бити ту. То није увек тако лако, али баш у тим тренуцима се показује снага љубави.
Љубав није у великим речима, већ у малим стварима, у погледу који разуме, у руци која те држи кад све друго нестане. То је, по мом мишљењу, љубав коју осећамо према породици. Родитељи су ти који нас воле, без обзира на све и који ће увек бити ту, чак и када погрешимо. Аонда постоји она прва младалачка љубав, нежна, тиха, а понекад збуњујућа, али и најлепша. То је онај осећај када ти срце брже закуца чим видиш некога; када не знаш како да се понашаш, а знаш да ти је лепо. Можда је кратко, можда не траје дуго, али оно што из ње научимо, остаје заувек. Данас, када смо у тинејџерском добу, љубав нам често делује као највећа тајна и као највећи проблем. Али, управо зато морамо бити опрезни. Љубав у овим годинама може бити прелепа, али и болна, па је важно да знамо где су границе, да не журимо и да бирамо срцем, али и разумом. Као што нам и Десанка Максимовић говори у цитату „Деци поручујем нека не хитају изићи из детињства, и нека њихове прве љубави буду такве да би их смели поверити мами и разредном старешини“.
Љубав је највећи дар који човек може да да и да прими. Негујмо је из дана у дан и верујмо у праву љубав као у светлост која нас води кроз живот.
Дуња Димитрић 8/4
(Похвала на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе)