НИЈЕ ЛАКО БИТИ ТИНЕЈЏЕР
Бити тинејџер није лако. Током овог периода прошла сам кроз разне ситуације, али
ме је свака од њих научила нечему и довела до оног што сада јесам.
Кроз године сам схватила да у тинејџерском свету има, колико лоших, толико и
добрих ствари. Имала сам период када сам мислила да ме нико не воли, да сам најмање
битна свим другим људима. Ретко сам била срећна, престајала сам да излазим са
пријатељима, односно постала сам асоцијална. Често су ми на памет падале ствари које ни
најгорем непријатељу не бих пожелела. Осећала сам се празно изнутра и у сваком
тренутку сам желела да нестанем. Са друге стране, ситнице су могле да ми измаме осмех.
Расположење ми се мењало пар пута дневно и очигледно моји родитељи то нису могли да
испрате. Због тога су ме кажњавали. Знам да сви тинејџери причају да нас није лако
разумети, али некада стварно није. Ни ја себе разумем више. Када сам била мала, једва сам
чекала да дођем до овог периода, а сада бих дала све само да се на кратко вратим у
детињство. Најгора ствар у овом делу одрастања је страх. Страх да ће ме напустити особе
које највише волим и које ми највише значе.
Постала сам особа које сам се највише плашила. Несрећна, на неки начин и
депресивна. Пуна страхова и несигурности. Бити тинејџер научило ме је да не треба
веровати никоме, јер свако гледа само себе и да живот уопште није као у бајкама. Преда
мном је један јако тежак период, а након тога још тежи живот.
Ђурђа Радисављевић 7/1
( Треће место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )
Није лако бити тинејџер
Након што сам прославио свој тринаести рођендан, живот ми се окренуо
наопачке. Сваком детету су тинејџерски проблеми дојадили. Читао сам разне
романе и приче које казују да је супер бити тинејџер, али верујте ми – то уопште
није лако.
Први знак уласка у пубертет биле су бубуљице. Оне су тотално квариле
имиџ сваког детета. Не могу рећи да сам дете, а не могу ни рећи да сам одрасла
особа. Ја сам негде у средини. Између малог детета и веике одговорне одрасле
особе. Него – бубуљице. Оне су као убице у хорор филмовима. Када дођу, униште
све, па после неког времена оду. Опет дођу, као наставак првог дела филма. У
сваком случају, бубуљице се снимају у неколико делова. Као филм „Врисак“ –
долазе у шест делова.
Највећа мука је, ипак, прва љубав. У разним књигама је опевана као једна
лепа прича. Све то квари пубертет. Као сваком тинејџеру, прва љубав мора бити
права. Није битно да ли ће те се заљубити у дебелу или мршаву девојку. Поново
кажем и наглашавам – прва љубав мора бити права!
Ја, а као и сви остали тинејџери често траже време за самоћу. Време када
желите да будете као Исидора Секулић у свом бурету. Ја, на пример, волим да
своје време за самоћу проводим читајући књиге. Моја неодлучност ступа на сцену:
- Коју би књигу желео да узмеш? - упита ме библиотекарка. Цео се
презнојавам.
- Не знам. - сричем слово по слово. Не у буквалном смислу. - Шта
најчешће моји вршњаци читају?
- „Лето када сам научила да летим“ – читао сам ову књигу два пута.
Једном као школску лектиру, а други пут за моју душу. Читао сам не
размишљајући на књижевни род и врсту, стилске фигуре, тему, композицију…
- Читао сам. Да ли можете да ми препоручите неку другу? - кажем једва,
некако, на силу.
- „Поп Ћира и поп Спира“ – Старомодно, али и смешно, читао сам. –
„Галеб Џонатан Лингвинстон“ – Читао. Библиотекарки, на неки чудан начин, дајем
до знања да сам ту књигу читао. Неким чудним покретом руке. - „Хајдук Станко“ –
Читао. - „Ово је најстрашнији дан у мом животу“ – Читао сам и то. Не зна се ко је
уморнији, библиотекарка или ја. На крају се ипак одлучим за најбоље решење.
Узмем да читам Бакмана и његовог Увеа – по други пут.
Школа је можда и највећи проблем. Од како сам постао тинејџер, немам
велику вољу за учењем. Петице полако крећу да падају на четворке, четворкте на
тројке – и тако све до кеца. Када наставници читају оцене, звуче као да
испробавају озвучење:
- Јен`, два, два, јен`, јен`…
Али ми ипак највећи проблем задаје хемија. Не волим да учим хемијске формуле
и једначине јер су све на неки начин сличне. На сву срећу, ја нисам стигао до
кеца, још. Све у своје време дође.
Сада још и долази упис у средњу школу. Ко зна колико пута сам променио
своју одлуку?! Прво сам хтео да упишем електротехничара рачунара. Затим
мењам мишљење у ИТ смер у Гимназији. Али када сам чуо да могу само двадесет
ученика из целе општине, одмах мењам мишљење у математички смер. Било је и
других сулудих идеја – као да упишем кувара у Економско-трговинској. Неко каже
од игле до локомотиве, а ја од гимназије до кувара. Имам страх да оно што
упишем можда неће да ми се свиди.
Ово су моји тинејџерски проблеми. Има их још пуно, али су ово неки од
најбитнијих, али и најгорих. Јер, када ми треба самоћа, само затворим очи и
релаксирам се јер знам да није лако бити у тинејџерским ципелама.
Војин Милошевић 8/2
( Прво место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )
Зашто је лепо бити дете
Сви смо били мало дете,
неко до осме, а неко до пете.
Сви смо имали снове своје,
сви смо имали игре своје
Важна је дечија машта,
она може апсолутно свашта!
Дете воли да се игра ,
да скаче и да се врти као чигра.
У малом свету дечије маште,
дете мисли да играчке
расту усред баште.
Играчке су разне,
плишане меде,
музика, песма, игра
и це-де.
Дете има пуно жеља,
али и упада у доста невоља.
Некада не слуша маму и тату,
а некада слуша секу или бату.
Деца много воле да иду у паркић,
и да нађу по неки новчић.
Није лако бити дете.
Мало дете од главе до пете.
Детињство је изгледало као рај,
али и нјему некада дође крај..
уживај зато док детињство траје,
јер највише радости животу даје!
Магдалена Шкрињар 6/5
( Друго место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )
Није лако бити тинејџер
Период у којем влада развиће и раст,
јесте тинејџерско доба.
За мене то није никаква пропаст,
већ прилика да се свашта ново проба.
Ипак, када бих била у потпуности искрена,
то понекад јесте ноћна мора.
Поред свих страхова, схватила сам
да се одрасти свакако мора.
У овом периоду често се осећам несхваћено,
највише од стране родитеља;
као да су љути на мене јер не знам,
кад порастем, која ми је жеља.
Узбуркане мисли и осећања,
све је то део одрастања,
откривање идентитета, става,
упознавање сопствених права.
Понекад се заиста запитам:
„Да ли су и одрасли ово прошли?“,
јер уопште не схватају моје муке
и знају да буду веома оштри.
Поред жеље за одговором
на сваку недоумицу, питање,
дознајем да су сада моје обавезе
непрестано учење, писање, читање.
Но, поред пуно обавеза,
па чак и страха од неуспеха и новитета,
разумела сам која је веза
између садашњице и сутрашњега света.
Сигурна сам да ће сви једнога дана увидети
лепоту тинејџерских незгода и згода,
па било то и у старости,
јер то је ипак једно од најлепших доба.
Теодора Јанковић 8/1
( Друго место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )
ПРИЧА ЈЕДНЕ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ
Била је клупа, једном једна,
сматралала је да је много бедна,
јер цео живот у школи је провела,
све лекције научила,
све књиге ишчитала,
сва предавања саслушала.
И још једном...
и још једном...
и изнова...
и изнова...,
али ван школе није провирила,
него је само приче од деце слушала.
Она ноћу није ни спавала,
већ је у удаљену светлост гледала
и сама себи говорила:
„Цео живот у школи си провела,
све битно си научила
и сто пута обновила,
али је све било узалуд,
јер ван школе ниси ни провирила.“
Тако она дане проводи,
а ноћима се јада
и на све и свашта мисли
и сама са собом прича:
„Разна деца са тобом су седела:
неки су се мучили и патили
јер за тест нису учили,
неки су се радовали
јер на сва питања одговор су знали,
а неки су прави мангупи били,
за школу се нису ни занимали,
већ су по мени жврцали
и жваке лепили.“
Прича она тако,
а онда се сети
једне мисли
због које пожели да полети,
да се вине у висине,
па себи рече:
„Шта је теби, клупо стара,
целу ноћ плачеш
и на тамне ствари мислиш,
а ни не помишљаш
да у ствари дивно живиш
док из првог реда гледаш
малу децу како постају
велики људи!“
Када то рече, она се усрећи,
и почне у животу уживати
и пуним плућима дисати.
Она тамо још увек стоји
и лепо живи,
и на лепе ствари увек мисли.
ДУШАН СТАНОЈЕВИЋ 5/4
( прво место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )